Alchajmerova bolest predstavlja posebnu vrstu demencije. Ujedno je i najrasprostranjeniji oblik demencije. Procenjuje se da oko 70 odsto dementnih osoba pati od nje.
U pitanju je moždani poremećaj, koji dovodi do uništavanja neurona i veza u moždanoj kori. Samim tim i do značajnog gubitka moždane mase, što za posledicu ima postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja. Vremenom se narušava i sposobnost govora, svesti o vremenu i prostoru i mogućnost obavljanja najjednostavnijih zadataka, čime je onemogućeno normalno funkcionisanje čoveka.
S obzirom da se obično javlja nakon 65. godine u početku je objašnjavana staračkom senilošću. Tek je 1906. godine nemački psihijatar Alojz Alchajmer opisao simptome, te je po njemu i dobila ime – Alchajmerova bolest ili Alchajmerova demencija.
Koji su uzroci Alchajmerove bolesti?
Iako je poznata više od 100 godina tačan uzrok Alchajmerove bolesti nije otkriven. Zbog toga se smatra da je izaziva kombinacija više faktora. Pored godina starosti, tu spadaju i genetika, način života, sredina i izloženost raznim bolestima.
Zapravo, tek u modernom domu se mogu jasno sagledati razmere ove bolesti. Razlog za to leži u činjenici da je, zahvaljujući boljim uslovima života i medicinskim dostignućima, produžen životni vek, te je potvrđeno da je starenje glavni pokretač Alchajmerove bolesti. Simptomi se najčešće ispoljavaju u 7. deceniji. Mada nije retko da se jave i znatno ranije, u 50-im godinama, dok je pristuna kod više od polovine osoba starijih od 90 godina.
Genetika, takođe, igra važnu ulogu. Što znači da je veća verovatnoća od oboljevanja ako je Alchajmerova bolest već registrovana u porodičnoj istoriji. Kako se radi o mutacijama gena na hromozomima 23, 14 i 1 bolest nastaje ranije, nekad već u 30-im godinama.
U faktore rizika spadaju i teže ili ponovljene povrede mozga.
Alchajmerova bolest se razvija posteno
Ova vrsta demencije se često opisuje kao podmuklo oboljenje, jer su prvi simptomi gotovo neprimetni. Upravo zato se dijagnostifikuje u kasnijim fazama, tj. kada nastupe ozbiljna oštećenja i gubitak pamćenja.
Primetne su 3 faze. Prvu karakterišu glavobolje, vrtoglavice i blago depresivno raspoloženje, koji se često vezuju za stres ili druge bolesti.
Nakon 2 godine nastupa sledeća faza. U njoj se javljaju karakteristični znaci, kao što su problemi sa pamćenjem, koncentracijom, pronalažanjem pravih reči tokom razgovora. Prate ih otežano snalaženje u novom prostoru, gubitak interesovanja i poremećaji ishrane i sna. Vrlo brzo dolazi i do promena u ponašanju koja se manifestuju razdražljivošću, paranojom, pa i agresivnošću.
U poslednjem stadijumu nervni sistem je toliko oštećen da osoba više ne može ni da se kreće, niti da guta hranu. U roku od 3 godine od ulaska u poslednju fazu, usled brojnih komplikacija, nastupa smrt.
Kućna nega starih lica sa Alchajmerovom bolešću
Nažalost, lek za Alchajmerovu bolest ne postoji, te se lečenje zasniva na ublažavanju simptoma. Osim medikamentozne terapije, u cilju usporavanja napretka, primenjuje se i muzikoterapija, terapija slikanjem, vežbe pokreta i percepcije. Neophodna je i promena životnih navika, pre svega, uvođenje balansirane zdrave ishrane i unošenje dovoljne količine tečnosti.
U početku, pacijenti mogu samostalno da brinu o sebi. Međutim, sa napredovanjem bolesti pomoć u svakodnevnim aktivnostima, kao što je održavanje lične higijene i hranjenje, postaje neminovnost. S obzirom da porodica nema u tome iskustva najbolje rešenje jeste personalna kućna nega bolesnih lica. Na taj način izbegnuto je prilagođavanje na novu sredinu i dnevnu ritunu, što je posebno značajno kod ovih pacijenata.
Tim medicinskih radnika i negovatelja Safe Medic ne samo da vodi računa o svakodnevnim potrebama i zdravstvenom stanju osoba sa Alchajmerom, već predstavlja značajnu psihičku podršku u savladavanju novih izazova koje ova bolest donosi.