Hipertenzija

Hipertenzija znači povišen krvni pritisak. Mnogi ljudi imaju strah od ovog oboljenja, ali je činjenica da se ono može uspešno držati pod kontrolom, ako se dijagnoza postavi na vreme, ukoliko se pacijent pridržava propisane terapije, kao i ako promeni određene štetne životne navike, a uvede dobre i korisne.

Šta je hipertenzija?

Normalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mmHg. Iznad toga, smatra se da osoba ima hipertenziju. Postoje sistolni ili gornji pritisak i dijastolni ili donji pritisak. Sistolni je pritisak krvi na zidove krvnih sudova i to u momentu kada se srce kontrahuje, odnosno, pumpa krv; dijastolni je pritisak period kada se zid arterija opušta, dok se srce puni krvlju.

Potrebno je da znate, da hipertenziju nećete dobiti “preko noći“, tj. ona se postepeno povećava, tako da nećete imati neke izražene simptome. Baš iz ovog razloga, hipertenzija se naziva „tihim ubicom“. Ponekad se događa, da u trenutku kada se otkrije, već je pričinila značajnu štetu za obolelu osobu.

Posledice nelečenog visokog pritiska zaista mogu da budu kobne i to su infarkt miokarda ili moždani udar (šlog), a pored toga postoje i brojna oboljenja srca kao što su hipertrofija, disekcija aorte, angina pektoris…

Hipertenzija

Oboleli bi trebalo da imaju na umu, da kada pritisak naglo skoči, a kod osobe postoje i druge pridružene bolesti, tada ishod može da bude čak i fatalan. Upravo iz tog razloga je važno da se redovno kontroliše visina krvnog pritiska, ali i da se prati zdravlje krvnih sudova i samog srca.

Koji su simptomi visokog krvnog pritiska?

Postoji više znakova koji vam govore da nešto nije u redu i da možda imate visok pritisak. To su:

  • Crvenilo lica
  • Zujanje u ušima
  • Glavobolja
  • Pritisak u glavi
  • Disanje koje je ubrzano i kratko
  • Mučnina, povraćanje
  • Umor
  • Probadanje u grudima
  • ..

Koji su faktori rizika za nastanak hipertenzije?

Pre svega, to su nasledni ili genetski faktori. Nakon toga, bitne su vaše godine života, tako da se posle 45. godine povećava rizik od visokog pritiska. Nedostatak fizičke aktivnosti takođe uvećava šanse da obolite od hipertenzije, kao i bolesti bubrega, nepravilna ishrana i gojaznost, cigarete, alkohol, stres, trudnoća, određeni lekovi, bolesti endokrinog sistema…

Kako se dijagnostikuje hipertenzija?

Ukoliko vaš lekar izmeri da vam je krvni pritisak viši od 140/90 mmHg dva do tri puta, u različitim terminima, tada može da se postavi dijagnoza hipertenzije. Bićete upućeni kod kardiologa, koji će uraditi osnovni pregled, a ako je potrebno, pacijent se šalje na dalju dijagnostiku.

To može da bude ultrazvuk srca, holter pritiska, dopler krvnih sudova vrata, magnetna rezonanca glave, skenerska koronarografija, ergometrija, kolor dopler bubrežnih arterija, kompletno laboratorijsko ispitivanje.

Kako se leči visok krvni pritisak?

Postoje dva osnovna načina a to su promena stila života i medikametozna terapija.

Nove životne navike znače da ćete pre svega, promeniti način ishrane, prestati da pušite i da konzumirate alkohol, a veoma je bitno i da svakoga dana imate fizičke aktivnosti. Telesna težina se mora održavati normalnom, a isto tako, neophodno je da smanjite izloženost stresnim situacijama.

Drugi način je terapija lekovima. Koriste se ACE inhibitori, AT inhibitori, beta blokatori, kalcijum antagonisti, diuretici…

SHARE IT: