Migrena se po mnogo čemu, razlikuje od obične glavobolje. Često ćete čuti da ljudi govore kako „imaju migrenu“, a da zapravo, ni ne znaju koji su simptomi tog neurološkog oboljenja. Pre svega, svaku migrenu karakeriše bol koji je prisutan samo u jednoj polovini glave. Taj bol je obično veoma jak i ima osobinu da se ponavlja na sasvim isti ili gotovo identičan način.
Koji su simptomi migrene?
Osobe koje pate od migrene, često doživljavaju i druge neprijatnosti, kao što je mučnina u želucu i nagon za povraćanjem, hiperemija kože ili bledilo, znojenje… Bol koji pacijent oseća može da bude tenzioni ili je pulsirajući. Obično se pojačava nakon pokreta glave ili određenih fizičkih aktivnosti. Jedan napad migrene može da traje i do 72 časa. Ono što je potrebno da učinite to je da zamračite prostoriju u kojoj boravite, te da je rashladite i da mirujete, uz uzimanje terapije koju vam je prepisao vaš neurolog.
Šta je to migrena sa aurom?
Najpre ćemo reći da postoji migrena sa aurom i migrena bez aure. Šta to tačno znači? Aura se javlja kod oko 30% pacijenata, a to bi značilo da postoje siptomi kao što su smanjenje vidne oštrine, ili se čak gube određeni delovi vidnog polja a pored toga, pacijent može da vidi svetlosne bljeskove; ređe se dešava da pacijent oseća trnjenje ruku i nogu, opštu motornu slabost, smetnje pri izgovaranju ili pad koncentracije. Bitno je naglasiti da takvo stanje – aura, traje do manje od jednog sata.
Kod napada migrene, pacijentu smetaju zvuci, svetlost, mirisi.
Šta su uzroci migrene?
Uzroci migrene nisu dokazani u potpunosti, ali se smatra da oni predstavljaju kombinaciju naslednih faktora kao i faktora okruženja (to može da bude stres, na primer). U krvi može da se javi disbalans hormona, i da to takođe predstavlja okidač za napad ove vrste glavobolje. Na pojavu migrene kod određene osobe ne utiču samo genetski faktori, već i psihološki uzroci, kao što su anksioznost, depresija, bipolarni poremećaji…
Ako je neko u vašoj bliskoj porodici bolovao od migrene, vi ćete imati oko 50% šanse da je nasledite. Od drugih uzroka, najvažniji su povećana psihička napetost, mentalni i fizički premor, glad… MIgrena se često javlja kod žena koje su u menopauzi, koriste određenu kontracepciju, ili pri pojavi menstruacionog ciklusa.
Lečenje migrene
Kada kažemo lečenje migrene, tada pre svega mislimo na to kako da se spreči da uopšte do napada dođe, ali i kada se on desi, kako da se reaguje adekvatnom terapijom. Neurolog će savetovati pacijentu da vodi kalendar glavobolja iz razloga da bi se videla učestalost napada, kao i to da li su neki od njih isprovocirani i čime.
Bitno je istaći da se terapija određuje individualno, tako da je neophodna dobra saradnja na relaciji lekar – pacijent, a glavni razlog je praćenje delovanja terapije, kao i eventualno korigovanje, ako je to potrebno.
Navedimo da se od lekova koriste ergot preparati, nesteroidni analgetici, kortikosteroidi za parenteralnu primenu, triptani, antiedematozni rastvori…
Pacijentima će biti korisno da imaju informaciju da kod migrenoznih glavobolja pomaže i individualna psihoterapija, pošto smo već videli u prethodnom delu teksta da je stres često prvi okidač za nastanak napada; pored toga, koristi se i perkutana elektrostimulacija trigeminalnog nerva, biofeedback i neurofeedback.
Hronična migrena
Ako imate glavobolje više od 15 dana u mesecu, i to tokom perioda koji je duži od tri meseca, tada možemo da govorimo o hroničnoj migreni. Da bi se dijagnoza postavila, radi se neurološki pregled, lekar uzima anamnezu od pacijenta, a potom se obavljaju dijagnostičke procedure kao što je EEG, dopler krvnih sudova vrata i glave, a po potrebi i CT i NMR endokranijuma. Lečenje hronične migrene je izuzetno dugotrajan proces.