Nega i prevencija dekubitusa je jedna od ključnih mera kada je u pitanju kućna nega nepokretnih.
Dekubitus predstavlja dekubitalni ulkus, tj. ranu nastalu od dugotrajnog pritiska na kožu. Kako pritisak prekida dovod krvi u koži dolazi do povrede ćelije tkiva. Ukoliko se povreda ne sanira na vreme prelazi u hronični oblik, koji ne samo da zahteva kompleksniji tretman, već može biti i veoma opasan.
Javlja se na delovima tela koji su najviše izloženi pritisku, a gde je kost ispod kože sa malim slojem mišićnog tkiva. Obično su to donji deo kičme, leđa, laktovi, bokovi, gluteus i pete. Mada se može formirati i u mokraćnom sistemu kod osoba koje nose kateter. Zato plasiranje i zamenu urinarnih katetera treba da obavlja isključivo stručno lice.
Nega i prevencija dekubitusa bili su poznati od davnina
Još su Stari Rimljani znali za problem rana nastalih od dugotrajnog ležanja. Odatle i naziv koji potiče od latinskih reči “decumbre” što znači “ležati dole” i “cubitum” koja označava posebni ležaj koji je Rimljanima služio za odmor.
Nega i prevencija dekubitusa bila je raazvijena i u Egiptu. O čemu svedoče tragovi na mumijama. Ipak, problem je zvanično opis tek u 19. veku.
Iako dekubitus mnogi tumače kao ranu od leženja, ona često nastaje i kao posledica dugog sedenja kod ljudi u invalidskim kolicima.
Faktori koji dovode do stvaranja rane mogu se podeliti egzogene i endogene. U spoljašnje (egzogene) uzročnike spadaju neudoban krevet, neadekvatna sredstva za imobilizaciju, mesto pritiska proteze, ali i nabori na posteljini i donjem vešu. Takođe, nečista i vlažna koža čini pogodno tlo za razvoj dekubitisa.
Bez obzira što su spoljašnji faktori presudni, ne treba zanemariti ni unutrašnje (endogene). Poremećaji metabolizma i ishrane, malokrvnost, gubitak senzibiliteta kože, pa i pojedine bolesti kao što je dijabetes utiču na nastanak hroničnih rana.
Nega zavisi od stepena dekubitisa
Dekubitus se razvija postepeno, kroz 4 faze. Samim tim i nega i previjanje rana kod kuće zavisi od nastalog oštećenja.
U prvom stadijumu javlja se crvenilo, poput opekaotine, ali ne nestaje kada se pritisne. Prate ga bol i svrab. Kako je temperatura u tom predelu kože viša od okolne pacijent oseća i toplotu.
Crvenilo prerasta u edem, pa se na oštećenoj koži formiraju mehurići. Kada puknu počinje odumiranje najviših slojeva kože, a boja prelazi u purpurno plavu.
Treći stadijum dovodi do nekroze, pa koža postaje suva i crne boje. Rane prerastaju u kratere, koji su podložni infekcijama.
Poslednji stadijum karakterišu duboke ulceracije. Zbog potpunog razorenog mišićnog tkiva delovi kostiju su vidljivi. Veliku opasnost predstavljaju infekcije, koje sprečavaju zarastanje plitkih rana, što produbljuje problem i otežava lečenje.
Prevencija dekubitusa
Kućna nega bolesnih i nepokretnih lica ima za cilj sprečavanje pojave rana od dugotrajnog sedenja i ležanja.
Prva preventivna mera jeste da se otklone spoljašnji faktori kako bi se eliminisao pritisak o podlogu, smicanje i trenje na određene delove tela. Osim upotrebe specijalnih, antidekubitalnih dušeka i jastuka za sedenje negovatelji moraju da vode računa o redovnoj promeni položaja tela pacijenta.
S obzirom da su u pitanju osobe koji fiziološke potrebe vrše u postelji, koža je vlažnija, pa održavanje higijene mora biti na visokom nivou. Ona uključuje pažljivo brisanje tela, upotrebu neutralnih sredstava za čišćenje i mazanje kože medicinskim balzamom.
Pravilna ishrana je još jedna preventivna mera. Dobro balansirani obroci bogati hranjivim materijama obezbeđuju sve potrebne nutrijente. Ujedno sprečavaju gojaznost koja može da dovede do dekubitisa.
Fizikalna terapija u vidu aktivnih ili pasivnih vežbi poboljšava cirkulaciju i održava tonus mišića i elastičnost zglobava.
Nega i prevencija dekubitusa je obavezna mera o kojoj tim iskusnih medicinskih radnika i negovatelja ambulante za kućnu i zdravstvenu negu – Safe Medic posvećuje veliku pažnju.
Osim vrhunske kućne nege Safe Medic vrši i prevoz pacijenata do ambulante, bolnice, banje…