Palijativna nega predstavlja sveobuhvatni koncept brige i lečenja pacijenata suočenih sa teškim i neizlečivim bolestima.
Starenje je proces koji donosi brojne promene u organizmu. Nekada vitalni i puni života sada se suočavamo sa slabim vidom i sluhom, otežanim kretanjem, ali i padom kognitivnih sposobnosti. U ovakvim stuacijama profesionalna nega starih lica u kućnim uslovima najbolje je rešenje za čitavu porodicu.
Pored opšte slabosti organizma pozno doba, često prate i ozbiljna, pa i neizlečiva oboljenja. Karcinom, moždani udar, cistična fibroza, srčane i bubrežne insuficijencije, završna faza bolesti jetre, Alchajmerova bolest – samo su neke od bolesti koje napreduju do terminalne faze. Nažalost, one mogu da pogode i mlade generacije, te se nameće pitanje kako im pomoći u teškim trenucima.
Kada se pojavio koncept palijativne nege?
Iako je kućna nega starih nepokretnih lica bila zakonska obaveza dece u Starom Rimu palijativna nega je razvijena mnogo vekova kasnije.
Nastala je sredinom 20. veka na osnovu centara za umirujuće bolesnike koje su vodili monasi u 19. veku. Prvo odeljenje za zbrinjavanje teških pacijenata pokrenula je medicinska sestra Dame Cicely Saunders 1967. godine u St Christopher’s u Londonu. Ono je obuhvatalo ne samo klasičnu brigu, već čitav niz mera pružanja podrške.
Inspirisan Saundersonovom idejom dekan na Univerzitetu Jejl, Florence Wald razvio je palijantivnu negu u Americi. Ipak, koncept palijativne nege je dobio zvaničnu potvrdu tek 1975. godine kada je hirurg Balfour pod tim nazivom osnovao posebnu službu u okviru bolnice u kojoj je radio, Royal Victoria u Kanadi.
Šta obuhvata palijativna nega?
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije: “palijativna nega je aktivna potpuna briga za bolesnike čija bolest više ne reaguje na postupak lečenja. Odnosno, to je pristup koji poboljšava kvalitet života bolesnika i njihovih porodica, pomažući im da se suoče sa problemima vezanim za bolest koja preti životu”.
U pitanju je holistički pristup koji se bavi vama kao “celom” osobom, a ne samo vašom bolešću ili simptomima. Što znači da podrazumeva specijalizovanu medicinsku negu koja uključuje i psihološku, socijalnu i duhovnu podršku za vas i vašu porodicu.
S obzrom da je cilj poboljšanje kvaliteta života palijativna nega je, pre svega, usmerena na oslobađanje i ublažavanje simptoma bolesti. Osim bola, tu spadaju i malaksalost, kratak dah, zatvor, mučnina, gubitak apetita, … Teška bolest ne dovodi samo do fizičkih, već i do psihičkih tegoba, tako da su poteškoće sa spavanjem, depresija i anksioznost, takođe, oblasti koje mora da reši palijativna briga.
Palijativna nega se, zapravo, zasniva na potrebama pacijenta, a ne samo na prognozi bolesti. Zahvaljujući ovom sveobuhvatnom pristupu tim lekara i negovatelja pomoći će vam da steknete snagu kako biste mogli da vodite svakodnevni život.
Palijativna nega u kućnim uslovima
Mnogi smatraju da je palijativna nega vezana isključivo za bolničko zbrinjavanje i starački dom. Međutim, ona se u velikoj meri odvija u domu pacijenta što je po mišljenu stručnjaka i najbolje rešenje.
Kućna nega bolesnih Safe Medic obuhvata i palijativno zbrinjavanje. Lekari, medicinske sestre i negovatelji su specijalizovani za palijativnu oblast. Interdisciplinarni tim čine i psiholozi i socijalni radnici. Posebna pažnja se stavlja na rad sa fizioterapeutima koji imaju zadatak da održe vitalnost na maksimum koji dozvoljava zdravstveno stanje.
Osim brige u kućnim uslovima ambulanta za kućnu i zdravstvenu negu – Safe Medic vrši i medicinski transport pacijenata kada je to potrebno.