Štitna žlezda, leptirasta žlezda u vratu, proizvodi hormone ključne za metabolizam i aktivnost mozga, pa neuravnotežen rad štitnjače može da uzrokuje brojne zdravstvene probleme.
Verovatno znate mnoge ljude koji pate od bolesti štitne žlezde. Drugi naziv je tiroidna žlezda, i njen osnovni zadatak je da reguliše temperaturu tela izlučivanjem dva hormona a to su T3 i T4, a pored toga, oni su zaduženi i za iskorišćavanje energije u telu i za sagorevanje kalorija.
Štitna žlezda – indikacije
Nedostatak hormona štitne žlezde u perifernim tkivima čoveka, sistemski je poremećaj koji se naziva hipotireoza. U celom svetu, skoro 5% ljudi pati od ove bolesti, a prednjače žene, koje se nalaze u starosnom dobu između 35. i 50. godine.
Hipotireoza nastaje iz više razloga. Prvi je atrofija štitne žlezde, dok je drugi razlog lečenje radioaktivnim jodom, ili zbog operacija gde je odstranjen jedan deo žlezde; razlog može da bude korišćenje lekova koji umaju uticaj na metobolizam joda, kao i tireosupresivna terapija.
Spomenimo i sekundarnu hipotireozu. Ona nastaje usled delovanja hipofize, i to je žlezda koja ima ulogu, između ostalih, da reguliše i lučenje hormona štitne žlezde. Sekundarna hipotireoza može da usledi zbog povreda glave, tumora, krvarenja u mozgu, kao i zbog atrofije tireoidne žlezde iz genetskih razloga.
Poremećaj u hipotalamusu izaziva tercijarnu hipotireozu.
Štitna žlezda – Koji su simptomi hipotireoze?
Osnovni simtomi su gojenje, usporenost, pospanost, zaboravnost i depresivno raspoloženje; često se javljaju glavobolja, zamor, nizak pritisak, bradikardija, suva koža, pad lipida, promuklost, bol u mišićima, smanjeno znojenje…
Koji su faktori rizika za nastanak hipotireoze?
To može da bude povreda vrata, pol (kod žena se javlja češće), dijabetes, stres, nedostatak selena, konzumiranje cigareta, genetske predispozicije.
Kako se radi dijagnostika hipotireoze?
Da bi bila postavljena dijagnoza hipotireoze, neophodno je da odete na pregled kod endokrinologa, i uradiće se ultrazvuk prednje strane vrata, kao i laboratorijske analize hormona.
Lečenje štitne žlezde
Lečenje se sprovodi, pre svega, terapijom uz pomoć lekova, ali je isto tako neophodno da se promene životne navike, što podrazumeva pre svega, pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Takođe, u ishranu bi trebalo da se dodaju suplementi kao što su vitamin D3 i selen.
U lečenje obolelog od štitne žlezde uključeno je više lekara i to su endokrinolog, nutricionista, gastroenterolog, oftalmolog, reumatolog, alergolog, hirurg endokrinolog.
Šta je to Hašimoto tireoiditis?
U pitanju je autoimuno oboljenje štitne žlezde, a to tačno znači da imuni sistem čoveka počne da luči antitela na sopstvenu štitnu žlezdu i na taj način umanjuje njenu funkciju. Hašimoto sindrom je najčešći uzrok za hipotireozu, i postoji opasnost da se razviju i druge autoimune bolesti. Razlog za to je što bolest dugo ostaje nepoznata i skrivena, usled čega je imuni sistem u neravnoteži.
Potrebno je da budete oprezni, zbog toga što se simptomi Hašimoto tireoiditisa često pogrešno tumače kao depresija. To je iz razloga što su veoma blagi i nastupaju polako i postepeno.
Ukoliko se Hašimoto sindrom ne bi lečio, to može da uzrokuje anemiju, ali se u praksi događa i obrnuto a to je da anemija može da dovede do slabog rada štitne žlezde. Ostali simptomi su niska temperatura tela, ali i usporen rad srca, spor puls.
Stanje ponekad uznapreduje čak i do komplikacija koje su opasne po život, gde osoba može da dobije epileptične napade, da ima nedovoljan dotok krvi u mozak, i da joj se uspori disanje. Koma, odnosno, miksedemska koma, biva podstaknuta kada je pacijent izložen određenim traumama, infekcijama ili hladnoći, kao i lekovima kao što su sedativi.